Stomatološka ordinacija za decu i roditelje

Dent Vaf / Svetozara Markovića 56

radno vreme: pon-petak 12-20h

Najčešće postavljena pitanja stomatologu

Pitanje

Cemu služe zubi?


Odgovor:

Zubi prvenstveno služe za žvakanje a bez zuba je veoma otežan govor i nairušen izgled coveka? Koliko ima zuba? Coveku dva puta nicu zubi. Mlecni zubi pocinju da nicu u 7—8 mesecu, nekad ranije a nekad kasnije i ima ih ukupnlo 20. Svi mlecni zubi vremenom ispadnu i na njihovo mesto dolaze stalni zubi kojih ima 32. Jasno je da su 20 stalnih zuba došli na mesto mlecnih a da su 12 stalnih zuba nikli iza poslednjih mlecnih zuba.


Pitanje

Gde su smešteni zubi?


Odgovor:

Zubi su smešteni u ustima i to tateo da su usadeni u vilicne kosti odnosno u nastavke vilicnih kostiju. Zubi su vezani za vilicne kositi finim vlaknima. Posebno je važno da se zna znacaj mesta gde se desni pripajaju za zub. Ako taj pripoj oboli to može biti mesto pocetka oboljenja celjog organizma.


Pitanje

Kakvih zuba ima?


Odgovor:

Zubi su razlicitog oblika jer im je i namena razlicita: sa sekuticma se hrana sece, ocnjacima se otkida, a pretkutnjaci i kutnjaci melju hranu.


Pitanje

Kažite razliku izmedu mlecnih i ostalih zuba?


Odgovor:

Razlika izmedu mlecndh i stalnih zuba je pre svega u vremenu nicanja, u velicini, obliku, boji i debljini zubnih tkiva; mlecni zubi pocinju da nicu u prvoj godini i sa dve i po godine dete treba da ima sve mlecne zube. Stalni zubi pocinju da nicu u šestoj godini da bi umnjaci nikli u 18. godini. Po pravilu mlecni zubi su manji od stalnih zuba sa kracim krunama, a boja im je belja nego kod stalnih zuba. Debljina gledi i dentina kod mlecnih zuba, je znacajno manja, nego kod stalnih zuba. Koreni mlecnih zuba u odnosu na krunicu zuba su znatno duži nego kod stalnih zuba. Mlecni zubi se brzo troše tako,da se i po tome mogu razlikovati od stalnih zuba kod dece.


Pitanje

Kad pocinju da nicu stalni zubi i koji prvo?


Odgovor:

Razlika izmedu mlecndh i stalnih zuba je pre svega u vremenu nicanja, u velicini, obliku, boji i debljini zubnih tkiva; mlecni zubi pocinju da nicu u prvoj godini i sa dve i po godine dete treba da ima sve mlecne zube. Stalni zubi pocinju da nicu u šestoj godini da bi umnjaci nikli u 18. godini. Po pravilu mlecni zubi su manji od stalnih zuba sa kracim krunama, a boja im je belja nego kod stalnih zuba. Debljina gledi i dentina kod mlecnih zuba, je znacajno manja, nego kod stalnih zuba. Koreni mlecnih zuba u odnosu na krunicu zuba su znatno duži nego kod stalnih zuba. Mlecni zubi se brzo troše tako,da se i po tome mogu razlikovati od stalnih zuba kod dece.


Pitanje

Znate li iz kojih tkiva je sastavljen zub?


Odgovor:

Zub je sastavljen iz zubne gledi, zubne kosti-dentina, zubnog cementa i zubne srži — zubne pulpe.


Pitanje

Znate li koji hemijski elementi su najzastupljeniji u zubnom tkivu?


Odgovor:

Zub se sastoji od anorgansikih i organskih hemijskih materija. Anorganske materije uglavnom cine, kalcijum-fosfat, kalcijum ; karbonat i magnezijiuin fosfat. Od hemijskih elemenata najzastupljeniji su kalcijum i fosfor. Pored ovih hemijiskih elemenata u zubu se nalazi još desetak drugih u manjim kolicinama.


Pitanje

Kad bole zubi i zašto?


Odgovor:

Ako je zub zahvacen karijesom i na vreme se ne ode kod stomatologa, usled dubljeg prodora infekcije bice zahvacena i pulpa zuba, pa može doci do spontanih bolova pri igri i spavanju, kao i usled toplotnih nadražaja. Bolovi mogu biti na mahove ili stalni. Za nastajanje zubobolje mogu biti krive i razne povrede zuba. Zapušteni karijes može dovesti i do zapaljenja okolnog tkiva, što se manifestuje jakim bolovima i oticanjem. Bolovi od zuba mogu se širiti prema oku, uhu, vratu, može se povecati telesna temperatura i pogoršati opšte stanje celog organizma. Nadražaji se prenose preko nervnih vlakana koja se nalaze u pulpi zuba do kore velikog mozga koji ih registruje i šalje impulse na obolelo mesto i obaveštava nas o jacini i mestu bola. Neki put zubi mogu boleti i prilikom nicanja.


Pitanje

Da li pokvareni zubi deluju štetno po opšte zdravlje i kako?


Odgovor:

Ako znamo da je glavini zadatak zuba žvakanje hrane kako bi se organizam mogao hraniti i razvijati, onda je jasno da ce zbog kvarnih i bolesnih zuba žvakanje biti nepotpuno, ishrana pogoršana kao i razvoj celog organizma. Sem toga pokvareni zub može dovesti do raznih oboljenja drugih organa, kako kod dece tako i kod odraslih. Bolesni zubi mogu dovesti do poremecaja organa za varenje, oboljenja na ocima, koži, plucima, zglobovima, srcu i bubrezima, delujuci kao fokalnio žarište — fokus.


Pitanje

Zašto je potrebno prati zube?


Odgovor:

Pranjem zuba se nastoji da se ,usta i zubi održe u dobrom zdravstvenom stanju a narocito da se oni zaštiite od karijesa i oboljenja desni. Kroz usta prolazi sva hrana i deo vazduha koji se unosi u organizam. Sa njima ulaze i vece kolicine mikroorganizma i druge škodljive materije. I sasvim zdrava hrana posle izvesnog kraceg ili dužeg zadržavanja u ustima postaje škodljiva. Pranjem usta i zuba smanjuje se u vecoj meri mogucnost ovako štetnog delovanja. Znate li koliko puta dnevno treba prati zube? Zube treba prati posle ustajanja, posle svakog uzimanja hrane, a narocito pred spavanje.


Pitanje

Znate li koliko dugo treba koristiti cetkicu?


Odgovor:

Da bi cetkica ostala u ispravnom stanju posle svakog pranja zuba treba je dobro oprati i ostaviti da se osuši. Pošto se više puta dnevno uporebljava vek njenog trajanja uz dobro održavanje se svodi na najviše 4-6 meseci u zavisnosti od kakvog je materijala napravljena. Da bi odgovorila svojoj nameni i zadatku cetkica mora biti dovoljno tvrda i elasticna, mora da poseduje i svakom redu sve snopice sa zdravim vlaknima. Prostor izmedu snopica mora da se lako cisti.


Pitanje

Kakvih zubnih cetkica ima i koje su bolje?


Odgovor:

Cetkica mora da svojim oblikom i velicinom omogucava lako rukovanje po ustima i da može dohvatiti do svih delova zuba i desni. Razlikujemo cetkice sa prirodnim i veštackim vlaknima. Cetkice sa veštackim vlaknima (najlon) su bolje zato što debljana vlakana može biti tacno odredena, što kvašenjem vlakna neznatno primaju vodu i menjaju svoj oblik i obim. Na njima nema poroznih mesta u kojima se mogu zadržavati bakterije, cvrste su i manje se troše. Vrhovi vlakana se mogu zaobliti kako bi manje povredivali meka tkiva u ustima.


Pitanje

Znate li znacaj fluora kod zaštite zuba?


Odgovor:

Fluor je vrlo efikasno sredstvo u borbi protiv karijesa. Ovo njegovo dejstvo narocito dolazi do izražaja ako se on koristi u vreme razvoja zuba. U zemljinoj kori ima svega 0,08°/o F i to u obliku soli. Sve soli su više ili manje rastvorljive u vodi. Najveci deo pijacih voda ima male koncentracije fluora. Ljudi ga uzimaju i preko namirnica. U razvijenim zemljama se pristupilo fluordsanju pijace vode što je dalo vrlo dobre rezultate i zaštiti od karijesa. Neki su pokušali sa fluorizicijom kuhinjske soli, mleka i si. Pouzdano se zna da je njegovo pozitivno dejstvo pri koncentraciji od oko l grama na 1000 litara vode, a da koncentricija od preko 1,5 gr na 1000 litara vode dovodi do šarenih zuba — fluoroze, kod dugotrajnog korišcenja. Nisu utvrdena nikakva štetna dejstva fluora u propisanim dozama. Delovainje fluora može biti putem metabolizma ili lokalno. Preko metabolizma deluje fluor iz vode za pice, soli, mleka, hleba ili davanjem tablete fluora. Lokalno de jstvo se izvodi premazivanjem zuba rastvorima lekovima fluorida, nanošenjem u vidu gela, žvakanjem fluorisanih guma za žvakanje, pastama za zube itd. .... . Pored dejstva u sprecavanju pojave karijesa fluor deluje i i smislu usporavanja razvoja vec postojecih karijesa.


Pitanje

Da li utice ishrana na zdravlje zuba?


Odgovor:

Ishrana spada medu najvažnije faktore od kojih zavisi razvoj organizma pa i zuba kao dela celine. Uticaj ishrane vrši se najpre za vreme razvoja zuba, zatim na izniklom zubu i na zubu i funkciji. U razvoju zuba potrebno je ishranom uneti mineralne soli kalcijiuma, fosfora, magnezljuma i fluora. Za pravilmi izgradnju zuba nisu dovoljne samo osnovne materije naše ishrane mineralne soli vec su potrebni i vitamini Uticaj ishrane na zube u funkciji vrši se na dva nacina: lokalnim dejstvom hrane i dejstvom hrane preko metabolizma. Lokalne dejstvo hrane može biti mehanicko i hemijsko. Cvrsta hrana zahteva energicnije žvakanje i angažovanje mišica što dovodi do pojacanog strujanja krvi u vilicama i bolje ishrane zubnog tkiva. Hemijsko dejstvo hrane se ogleda preko delovanja belancevina,masti, i ugljenih hidrata. Belancevine se u ustima neznatno menjaju i one imaju alkalicni karakter. Masti se skoro ne menjaju a pripisuje im se zaštitni karakter od karijesa. Ugljeni hidrati podležu najvecim promenama u ustima i njihovo hemijsko dejsitvo je najizraženije. Smanjena upotreba hrane bogate ugljenim hidratima narocito slatkiša i lepljivih testa od belog brašna, smanjuje mogucnost pojave karijesa.


Pitanje

Da li znate ko je stomatolog?


Odgovor:

Stomatolog je covek koji se bavi proucavanjem normalnih i bolesnih stanja u ustima i na zubima dece i odraslih. Svrha njegovog rada je da obezbedi pravilan razvoj i funkciju usta i zuba, zatim da blagovremeno otkrije i leci oboljenja usta i zuba, kako bi se ocuvali i da onemoguci negativan uticaj bolesnih zuba na organizam. Istovremeno on uzima u obzir i ostala bolesna stanja u organizmu koja mogu da uticu na formiranje i zdravlje organa za žvakanje i saraduje sa lekarima drugih specijalnosti na odstranjivanju njihovog negativnog uticaja.


Pitanje

Kada se odlazi stomatologu i zbog cega?


Odgovor:

Stomatologu se odlazi radi kontrole zdravlja. Pogrešno je cekati da zub zaboli, jer je tada mnogo komplikovanije, a cesto i bolnije dovesti stanje u red. Sto se više zakasni, to su posledice teže, a mogucnosti bezbolnog rada i izlecenja manji. Na kontrolni pregled treba ici najmanje dva puta godišnje.


Pitanje

Da li štetno deluje na zube sisanje prsta, grickanje olovke, krckanje oraha, lešnika, semenki i sl.?


Odgovor:

Da sisanje prsta pored toga što povecava mogucnost od infekcije (zato što su ruke i prsti najcešce prljavi) dovodi do izvlacenja prednjih zuba u napred što remeti estetski i funkcionalni odnos vilica. Razna grickanja i krckanja preopterecuju zube, a dovode i do trošenja (abrazije) najpre gledi, a zatim i dentina i tako smanjuje vek trajanja zuba, omogucujuci njegovo brže propadanje.


Pitanje

Da li deca nose proteze i zašto?


Odgovor:

Deca retko nose klasicne proteze kao odrasli. Ona najcešce nose proteze — ortodontske aparate u odredeno vreme. Aparati pomažu da se zubi pravilno postave u ustima, i isprave druge moguce nepravilnosti i tako uspostave normalni funkcionalni i estetski odnos u listama.


Pitanje

Cemu služi zubno meso - desni?


Odgovor:

Desni služe da zaštite vilicnu kost, koren zuba i organizam u celini od prodora štetnih faktora.


Pitanje

Šta znaci kada desni krvare?


Odgovor:

Krvavijenje desni je znak oboljenja desni. Obolele desni moraju se leciti. Lecenje je nekada dugotrajno, a uspeh se može postici samo ako je lecenje praceno ispravnim higijenskim merama.


Pitanje

Sta ce se desiti ako obolele desni ne lecimo?


Odgovor:

Ako obolele desni ne lecimo, bolest ce napredovati, zahvata se vilicna kost i sa 30-40 godina pocinju, inace zdravi zubi, da ispadaju. Takve zube može covek sam sebi prstima izvaditi. U poslednje vreme obolele desni su cešci uzrok gubitka zuba nego zubni kvar.


Pitanje

Kako spreciti oboljenja desni?


Odgovor:

Ispravna higijena zuba, blagovremeno lecenje obolelih zuba i nepravilnosti vilica i postave zuba sprecavaju pojavu oboljenja desni.